Rafting Tarom iz pera našeg gosta, koga je sin tinejdžer poveo u avanturu
Stefan, moj sedamnaestogodišnji sin, godinama je jurio planinske staze, a ja sam jurio rokove. On je žudeo za avanturom, ja za pauzom kojoj nikad nisam dao prioritet. Stefan je odrastao u dečaka koji govori u brzinama, meri dane po kilometrima na biciklu, a vikende boji u planinsko zeleno. Ja sam, s druge strane, godinama štiklirao kvadratiće na Excel tabelama, pogrešno uveren da se život upoređuje u kolonama ‘hitno’ i ‘može da sačeka’.
Kada mi je početkom aprila gurnuo flajer kampa Rajska rijeka pod nos, uz onaj njegov šeretski pogled i rekao: ‘Hajde, tata, daj sebi dozvolu da dišeš, idemo na rafting Tarom’, otvorio sam njihov sajt i kliknuo na rezervaciju brže nego što bih otvorio pristigli mejl.
Miris borova umesto zvuka notifikacija
U kamp Rajska rijeka smo stigli posle podne. Domaćini su nas smestili u šarmantni drveni bungalov, čiji su me komfor i moderna opremljenost prijatno iznenadili i, da budem potpuno iskren, oduševili.
Stefan je istog trena obukao patike i nestao u pravcu terena za odbojku. Ja sam ostao na tremu, slušao reku kako diše i pitao se nosim li u sebi dovoljno tišine da je razumem. Krenuo sam ka obali. Drina je blistala pod kosim sunčevim zracima, a ja sam opijen mirisom borova i potpuno očaran lepotom prirode oko sebe, seo na obalu, pustio telefon da izgubi signal i prestao da tražim Wi‑Fi. Taj trenutak mi je izgledao moćnije od svake prezentacije koju sam ikada održao.
Uveče, u restoranu kampa, sedeli smo s rafterima s raznih strana, iz Beča, Sofije, Beograda, Niša…. Dok smo uživali u fantastičnim ukusima autentičnih domaćih specijaliteta, polako smo se upoznavali. U prvom trenutku mi je bilo čudno što niko nije govorio o poslu i niko me nije pitao čime se bavim. Svi su hteli da znaju ko dolazi na rafting Tarom prvi put, ko je već iskusio čaroliju raftinga, kakva su iskustva, očekivanja. Atmosfera je bila opuštena i vesela, pričale su se neke lagane i zanimljive priče, šalili smo se kao stari znanci i uživali u trenutku.
Stefan se zavalio u stolicu, podigao kestenjaste oči sa tanjira i rekao: ‘Znaš, tata, ovde niko ništa ne meri i ništa nije važno, osim sreće’ Zapamtio sam tu rečenicu. To mi je bila prva lekcija.
Jutro straha i osmeha – rafting Tarom avantura
Zora je bila pomalo hladna, ali srce toplo i ispunjeno uzbuđenjem i iščekivanjem. Prsluci, kacige i vesla ležali su uredno složeni pored čamaca, dok je skiper objašnjavao komande i osnovne instrukcije za rafting Tarom. Nakom kratkog brifinga, bili smo spremni za akciju, U čamcu, mene je postavio napred levo, Stefana iza mene.
Prvi udar u zapenušani brzak bio je nalik hladnom tušu posle besane noći. Stefan se naglas smejao, a ja sam prvi put nakon dugo godina pustio da me nosi nepoznat ritam. Uhvatio sam sebe da se, nakon prvobitnog šoka, smejem isto tako glasno. Huk reke saprao je umor nakupljan godinama.
Negde na polovini rute zaustavili smo čamac kod plićaka s belim oblucima i krenuli ka veličanstvenom vodopadu. Stefan je potrčao do stene visoke oko četiri – pet metara. Nikad se nisam bojao visine, ali misaoni skok iz sopstvene rutine ume da bude viši. Izbrojao je: ‘tri, dva, jedan’ i nestao i u tirkizu Tare, voda se zatvorila poput hladne draperije, a onda je izronio s osmehom širokim kao kanjon. Nisam mogao da ostanem na obali svog oklevanja. Skočio sam – voda mi je oduzela dah, ali mi je vratila ono dragoceno, rasklimano samopouzdanje koje je zarđalo u open‑spaceu i dokaz da sam još živ, ne samo zaposlen.
Uživanje u kampu nakon rafting Tarom avanture
Prepuni utisaka, ponosni što smo uspešno savladali moćne, veličanstvene bukove Tare i lakši od svih svakodnevnih briga koje su ispale negde između uskovitlanih talasa, vratili smo se u kamp taman na ručak.
Kao i svaki pedesetogodišnjak, nakon jagnjetine ispod sača, aromatičnih krompirića, domaćeg sira, urmašica i par čaša domaćeg vina, odlučio sam da dremnem. Izabrao sam savršenu poziciju, u ležaljkama sa pogledom na Drinu. Naravno, Stefan je imao drugačije planove. Sa društvom koje je odmah stekao, uputio se ka prelepom bazenu kampa, a dok me dremka lagano hvatala, načuo sam i neke dogovore o turniru u malom fudbalu.
Odmoran i opušten, iznenadio sam i sebe samog odlukom da uveče prisustvujem žurci koja u kampu organizovana uz nastup benda uživo. Priznajem da sam uživao, pa čak i da sam i sam ustao i pridružio se veseloj ekipi raftera u đuskanju.
Nešto pre ponoći uputio sam se ka toplini i udobnosti našeg bungalova. Ušuškan i relaksiran, zaspao sam dubokim, čvrstim snom, tako da Stefana nisam ni čuo kada je kasno u noć stigao.
Kravata oko vrata, rafting Tarom u grudima
Kravata će od ponedeljka opet stajati ispod kragne, prezentacije će se ređati, ali glas Tare ostaće u grudima, da me podseti šta je stvarno u životu važno. Rafting Tarom vikend i boravak u kampu Rajska rijeka naučio me je da je pravi balans onaj u kome pritisneš ‘send’ i zatvoriš laptop tačno na vreme – da stigneš na čamac sa sinom koji te čeka da zajedno slušate kako voda svira, dok dišete punim plućima.
