Trnovačko jezero nemožete videti slučajno ili ‘u prolazu’. Ne vidi se sa magistrale, do njegove obale ne vodi asfalt i nema poslednjih nekoliko stotina metara koje možete ‘skratiti’ automobilom. Do njega se ide peške, planinskom stazom, i možda baš zato prvi susret sa tim neobičnim zelenim srcem među gorostasnim vrhovima ima posebnu težinu.
Smešteno je na krajnjem zapadu Crne Gore, nedaleko od granice sa Bosnom i Hercegovinom, na 1.517 metara nadmorske visine, u Parku prirode Piva. Sa severne strane nad jezerom se podiže Maglić, a sa južne Volujak, dok čitav planinski venac oko njega pravi gotovo zatvoren prirodni amfiteatar. Jezero je dugo oko 825, a široko oko 715 metara; u plićem zapadnom delu voda je bistra i gotovo bezbojna, dok prema dubljem istočnom delu prelazi u sve intenzivniju zelenkastu nijansu.
Do srca planina ipak treba malo hodati
Najpoznatiji prilaz vodi iz pravca Tjentišta, preko Dragoš sedla, gornjeg toka Perućice i katuna na Prijevoru. Od Prijevora do Trnovačkog jezera potrebno je oko sat i po hoda u jednom smeru. Postoji i znatno zahtevniji pravac iz Plužina, uz Vrbnicu i pored Stabanskih jezera, za koji je potrebno pet do šest sati pešačenja.
U organizaciji kampa Rajska rijeka put do Trnovačkog jezera počinje terenskim vozilom prema Prijevoru, platou ispod Maglića. Usput se zastaje na vidikovcu u prašumi Perućici, odakle se pruža pogled prema vodopadu Skakavac, a zatim sledi pešačenje. Staza je po težini srednje zahtevna, dok je za ukupan pešački deo izleta računa potrebno oko četiri sata.
Tu već prestaje klasičan izlet i počinje mali planinski poduhvat. Korak po korak ostaju iza vas put, vozila i svakodnevna buka, a pejzaž postaje sve impresivniji. I onda se, posle uspona i spuštanja kroz planinski teren, pred vama pojavi očaravajući prizor i smaragdna voda.
Trnovačko jezero u obliku srca nije samo dobar kadar iz vazduha
Trnovačko jezero najlakše je prepoznati po njegovom karakterističnom obliku srca, zbog čega ga često nazivaju i ‘srcem planina’. Ali kada se stigne do njegove obale, geometrija više nije ono što najviše privlači pogled.
Tada je mnogo upečatljiviji kontrast mirne zelenkaste vode i planina koje je gotovo sa svih strana zatvaraju. Maglić i Volujak više nisu imena na turističkoj mapi nego ogromne kamene kulise iznad glave. Na površini jezera ogledaju se padine i nebo, a odsustvo puta, saobraćaja i gradske buke objašnjava zašto fotografije ovog mesta nikada sasvim ne prenesu njegovu lepotu i meru.
Trnovačko zato nije destinacija za ‘svratiti, slikati i nastaviti dalje’. Sam dolazak je deo doživljaja. Da je do njega moguće prići automobilom, verovatno bi bilo jednostavnije – ali bi deo njegove posebnosti nestao zajedno sa tim poslednjim okretanjem točkova.
Jednog dana rafting Tarom, drugog – Trnovačko jezero
Rajska rijeka je ovaj izlet spojila sa rafting Tarom avanturom u trodnevni aranžman sa dva noćenja. Program uključuje šest obroka i lanč paket za izlet, rafting, potrebnu opremu, licencirane skipere, prevoz, vodiča za Trnovačko jezero, osiguranje i potrebne takse. Drugog dana goste čeka rafting, dok je treći rezervisan za planinski izlet do jezera.
Ta dva dana teško da mogu više da se razlikuju, a upravo zato dobro stoje jedan uz drugi. Jednog dana Tara određuje tempo kroz vodu, brzake i čamac. Već sledećeg veslo zamenjuju planinarske cipele, a brzinu reke sopstveni korak. Posle adrenalina na vodi dolazi sasvim drugačija vrsta avanture – nekoliko sati hodanja do mesta na kome se ne čuje i ne vidi ništa što ne pripada planini.
Da li biste krenuli sa nama na Trnovačko jezero?
Ne samo zbog čuvenog srca koje ste već videli na fotografijama. Vredi krenuti i zbog Prijevora, staze, planina koje se postepeno otvaraju pred vama i onog poslednjeg dela puta kada još uvek ne vidite jezero, ali znate da je negde sasvim blizu.
A onda se pojavi. I tada ona dva sata hoda odjednom izgledaju kao vrlo dobra cena za jedan ovakav pogled i diživljaj.
